Sveti Konstantin i Jelena slave 21

Sveti Konstantin i Jelena slave 21

Rođenje svetih

Ο Konstantina Velikog, prvi hrišćanski car, osnivač vladajućeg grada Konstantinopolja, rođen je u gradu Naisosu, današnjoj Nisi u centralnoj Srbiji, oko 275. godine. Bio je prvorođeni sin u porodici.

Tamo je bila Majka Svete Jelene πsav pobožan i čestit kao čovek. Rođen je u gradu Drepano u Bitiniji (Mala Azija) oko 247. godine, od oca gostioničara. M. Konstantinos je kasnije ovaj grad preimenovao u Elenopolis, u čast svoje majke. Udala se za oca M. Konstantina 273. godine nove ere, odnosno 2 godine pre rođenja cara.

Zgrada Vasilevousa (Carigrad) po volji Svevišnjeg.

Kada je Konstantin donio relevantnu odluku, nije odmah izabrao Vizantiju, već je prvo pomislio na mjesto rođenja Naissosa, Sarda (Sofiju), a potom i Soluna.

Međutim, iz nastalih prepreka shvatio je da nije Božja volja da tamo nastavi i otišao je u drevni Ilium, gdje se priča da su Ahejci logorovali u ratu protiv Troje.

Tamo je planirao grad onoliko velik koliko treba da bude i čak je sagradio njegove kapije. Ali jedne noći Gospod se ukazao pobožnom kralju, podstičući ga da odabere drugu lokaciju za svoju prestonicu.

Pokoravajući se božanskom pozivu, Konstantin je konačno završio u Vizantiji, čiju je lokaciju smatrao najprikladnijom za svoju svrhu i bogougodnom.

Prilikom povlačenja granica novog grada od strane Konstantina, Anđeo Gospodnji mu se sam ukazao i vodio ga, ispred njega, sve dok nisu označili čitavu oblast, u kojoj je Božija volja bila da sagradi prestonicu.

Traženje, pronalaženje i čudesni znakovi sa Časnog i Živog Krsta.

U potrazi za Časnim krstom, časna kraljica nailazi na nekoliko poteškoća.

Prema drevnom predanju, pronalazak Časnog krsta od strane sveca isprepleten je sa likom Svetog mučenika Kirijaka, episkopa u Jerusalimu.

Sveti Kirijakos, poreklom Jevrejin, sa prvobitnim imenom Juda, bio je čovek koji je od svojih predaka znao mesto gde je sakriven Krst Gospodnji, ali nije hteo da ga otkrije Svetoj Jeleni.

Zatim je naredila da ga strpaju u suhu jamu na nedelju dana, pa je bio primoran glađu i žeđu da ukaže na mesto Golgote i Spomen-svečanost Hristov.

To mjesto su Jevreji osvojili iz zavisti, a pagani, vidjevši da ga kršćani obožavaju sa poštovanjem prema čudima koja se u njemu vrše, podigli su na ovom mjestu džamiju boginje Afrodite.

Po naredbi sveca, džamija je srušena i prostor otkopan, pri čemu su pronađeni Golgota, Časni spomen, tri Hristova krsta i dva razbojnika i sveti Helios (čavli) Raspeća.

Časni krst je prepoznat sledećim čudom: Mrtvu ženu su vodili na sahranu. Nadbiskup Makarios je rekao da zaustavi pogrebnu povorku.

Nakon usrdne molitve i uzastopnog i odvojenog stavljanja tri krsta na pokojnika, o čudo!

Uskrsnula je kada ju je dotakao treći Krst, Krst Gospodnji! Tada je svetac naručio i podijelio Časni krst.

A jedan dio stavila je u vrijednu srebrnu kutiju i ostavila u Jerusalimu, a drugi je ponijela na put od Jerusalima do Carigrada.

Upravo iz ovog drugog odjeljka, koji je mjestimično ostavio komadiće, prema lokalnoj tradiciji, o čemu ćemo govoriti u sljedećem poglavlju.

Naša Crkva 6. marta slavi pronalazak Svetog Drva i svetog Helosa.

Spomenuti Jevrejin Juda veruje u čudo uskrsnuća mrtve žene sa krsta, krsti se i preimenuje u Kirijakos, kasnije je zaređen za episkopa (verovatno za prefekta) u Jerusalimu i svedoči protiv Julijana Paravata (361-363). Spomen ga naša Crkva obilježava 28. oktobra.

Što se tiče druga dva razbojnička krsta, jer Svetica nije mogla razlikovati ko pripada "desnom" Dobrom Razbojniku, a ko "lijevom" i jer je s druge strane mislila da su i oni sa krstom sahranjeni. Krista za tolike godine blagoslova, a nisu bili za zanemariti, naredio je da se rastave, i da se izmjenom horizontalnih drva formiraju dva nova križa. Tako je svaki od njih sadržavao komadić križa dobrog razbojnika.

Gospodin Konstantin je sa velikom radošću dočekao Drvo Časnog Krsta, koje je njegova majka sa velikim poštovanjem nosila u Carigrad. Ali i sveti Helos, pobožni car, navodno je stavio na svoj šlem i uzde svog konja, za zaštitu i blagoslov u ratovima.

Pa pošto je blažena Jelena prošla svoj život uz molitvu, smirenje i tolika divna dela i dobročinstva, upokojila se u Gospodu verovatno u Carigradu oko 328/329 godine, u dobi od oko osamdeset godina.

Njen sveti tabernakul je njen sin odneo u Rim i deponovao u mauzolej (rotunda) poznat kao Tor Pignattara, unutar veličanstvenog sarkofaga od porfirnog kamena. Ovaj sarkofag se danas čuva u Vatikanskom muzeju.

Praznik Svetog Konstantina i Jelene, Svetog Konstantina i Svete Jelene, Praznik Konstantina i Jelene, Grob Svete Jelene, Krst Konstantina Velikog, Sveti Konstantin i Jelena Heliopolj, 21. maj Konstantin i Jelena, Slavna Teosepta i Veliki apostoli, i Sveti Slavni Teostelari, Pomen Svetih Slavnih Teosceptora, MAJ Pomen Svetih Slavnih, Velikih Kraljeva Konstantina i Jelene, Svetih Slavnih Teosceptora i, FESTIVAL SVETIH SVETIH KONSTANTINA I JELENE, I Apostola Velikih Kraljeva Konstantina, I. Kraljevi Konstantin i sveci, veliki sveci Konstantin i Jelena, crkva svetih Konstantina, Konstantina i Svete Jelene